Ханкија дјевојка вади Алагић Алију из тамнице Задранина бана 0001    Ево сада четири године 0002    откад сужањ лежи у зиндану, 0003    сужањ вели у ледну зиндану: 0004    „Јао мени до бога милога, 0005    откад јадан лежим у зиндану, 0006    ев’ имаде четири године, 0007    мене неима нитко потражити. 0008    Док сам био на турској Габели, 0009    викаху ме са Габеле Мујом. 0010    Ја сам много сужња потражио, 0011    избавио из ладна зиндана.” 0012    Док га други из буџака викну 0013    у истоме јадноме зиндану: 0014    „„Ха, не лудуј, са Габеле Мујо, 0015    ти протужи у ладну зиндану 0016    за четири несретне године, 0017    а ја лежим двадесет четири, 0018    па ме нико потражити неима. 0019    Док сам био на турској Канижи, 0020    викаху ме Алагић Алијом. 0021    Имао сам хиљаду чифчија, 0022    све чифчије старосједиоци, 0023    у свакога сјеме и волови. 0024    Па сам имо на Драви ћуприју, 0025    на ћуприји пет стотин дућана, 0026    напуњени дибом и кадифом, 0027    и још”, каже, „чохом венедичком. 0028    Па сам ступе имо вал(ј)арице 0029    што вал(ј)ају дибу и кадифу; 0030    под ћесимом хиљаду дуката. 0031    Па сам имо у турској Канижи, 0032    у Канижи три велика хана, 0033    под свакијем по тридест дућана, 0034    у подруму тридест чујбелана. 0035    Па започех начињати кулу, 0036    танку кулу од двадест бојева, 0037    све растурих чошке на сокаке, 0038    а ударих боје свакојаке, 0039    покрих кулу жутим тенећетом, 0040    заврших је од злата јабуком, 0041    око куле бедем и авлију, 0042    на авлији шадерван водица, 0043    теку чесме тридесет четири 0044    свака чесма од дуката жута 0045    и под њима сребрена корита. 0046    Пред кулом сам конак начинио, 0047    а у конак метнух хизмећаре, 0048    тко год дође да море ноћити. 0049    Бијах тада момак на женидбу. 0050    Јесам чуо, а људи ми кажу, 0051    да је добро подрасла дјевојка, 0052    мила хћерца клишког Алај-бега. 0053    Добро себе спремих и дората: 0054    јесам много злата ударио 0055    ето на се и на коња свога. 0056    Ја обуко буронџу кошуљу, 0057    па по томе троје токе златне, 0058    једне вите а друге излите, 0059    треће токе од злата салите, 0060    све по њима гује изведене, 0061    око мога пребијела врата. 0062    Па обуко кадифу и чакшире, 0063    куд год шави, туд шерити златни, 0064    све на њима копче аждилије, 0065    по копчама изведене гује, 0066    кроз жепове помолиле главе, 0067    на глави им алмаз-каменови, 0068    све из њиха бију пламенови. 0069    Па обуко кадифли доламу, 0070    опаса се мукадером пасом, 0071    па притего златна бенсилаха, 0072    па ја задје седам самокреса, 0073    сами крешу, сами ватру дају. 0074    Па устакох калпак и челенке, 0075    на калпаку петнаест челенака, 0076    све се они на чекрек окрећу 0077    кад ми вјетар низ планину пухне, 0078    па ми перо о перо удари, 0079    па се чује два сахата пуна; 0080    на калпаку два дирека златна, 0081    на једноме сив-зелен соколе, 0082    на другоме птица препелица, 0083    соко пјева а птица припјева. 0084    Кад год буднем кроз велку планину, 0085    разговара мене кроз планину. 0086    Па још спремих својега дората, 0087    удрих на њег три рахта од злата, 0088    оседлах га седлом шемаријом, 0089    па га покрих златном абахијом, 0090    све су ките од сухога злата, 0091    свака кита три дуката жута. 0092    Па се вратих на горње бојеве, 0093    још обуко чезме и канчине, 0094    па ја пођох низ високу кулу. 0095    А кад сиђох на мермер-авлију, 0096    па узјахах својега дората, 0097    сиђох”, каже, „врелу и Цетињу 0098    до бијеле Алај-бега куле. 0099    У авлију натјерах дората. 0100    Кад погледах црнијем очима, 0101    туђер беже авдест узимаше, 0102    а хћерка му марахму држаше, 0103    а на њојзи ништа не бијаше 0104    него фермен црвене кадифе. 0105    Марамом се она сакриваше, 0106    даде баби везену марахму, 0107    па побјеже уз бојеве кули. 0108    Мени беже рече на авлији: 0109    „Алагићу, млад господичићу, 0110    млађијех се није пригодило 0111    да прихвате твојега дората, 0112    већ окрени пелихван дората, 0113    док ја турску клањам ићиндију, 0114    свезат ћу га у топле подруме, 0115    положит му зоби и сијена, 0116    узећу те за десницу руку, 0117    ићи ћемо на високу кулу, 0118    вино пити и јенгленисати." 0119    Па ја стадох окретат дората, 0120    а бег клања турску ићиндију. 0121    Ја погледам кули уз бојеве, 0122    а Ханкија сјела код пенџера, 0123    на десну се руку наслонила, 0124    а на се је зинет објесила, 0125    објесила бисер и дукате, 0126    отворила џаме и пенџере, 0127    до паса се мени помолила. 0128    Кад угледах бегову дјевојку, 0129    све у мени срце поиграва, 0130    на прсима токе колалије. 0131    Своје токе руком притискујем: 0132    „Ста’нте, токе, не остале пусте, 0133    биће томе вакта и земана.” 0134    Па бег клања турску ићиндију, 0135    свеза мога пелихван-дората, 0136    положи му зоби и сијена, 0137    узе мене за десницу руку, 0138    одведе ме кули на бојеве, 0139    па сједосмо хладно пити вино, 0140    вино пити и енгленисати. 0141    Мало вр’јеме а дуго не било, 0142    изиђе нам господска вечера, 0143    вечерасмо и акшам клањасмо, 0144    па легосмо санак боравити, 0145    а ујутро добро подранисмо. 0146    На уранку анберија дође, 0147    па сједосмо пити анберију. 0148    А кад бега у ћеифу нађох, 0149    а ја скочих на ноге лагане, 0150    па ја бегу рекох: „Ходај беже! 0151    Аман теби, клишки Алај-беже, 0152    ја сам чуо, а људи ми кажу, 0153    да си добар цвијет одгојио, 0154    устргни га, закити ме њиме.” 0155    Мени беже рече у одаји: 0156    – Де причекај, Алагић Алага, 0157    да упитам мајке и дјевојке. – 0158    Каил Ханка и даје је мајка, 0159    ја извадих прстен и јабуку, 0160    у прстену хиљада дуката, 0161    још му седам да за прстенова, 0162    све у њима бију пламенови. 0163    Узе беже прстен и јабуку, 0164    па однесе дјевојачкој мајци. 0165    Мало вр’јеме за тијем не било, 0166    доклен дође Кумрија робиња, 0167    она носи везене папуче, 0168    папуче метну на одају, 0169    е вако је мени бесједила: 0170    – О, наш зете, Алагић Алага, 0171    ајде, зете, зове те пуница. – 0172    Ја папуче на ноге натукох. 0173    „Пођи” каже, „дјевојачкој мајци.” 0174    Па кад дођох пред чикли одају, 0175    кад угледах дјевојачку мајку, 0176    до појаса у шилте пропала, 0177    великим се ћурком огрнула, 0178    на бојали чибук запалила. 0179    Кад угледах дјевојачку мајку, 0180    ја одвише рода господскога, 0181    три пута сам земљу пољубио, 0182    док сам дошо скуту и кољену. 0183    Пољубих ју у скут и у руку, 0184    она мене ухвати за руку, 0185    е вако је мени бесједила: 0186    – Ах мој зете, Алагић Алага! 0187    да ти многе пратиоце дадем, 0188    па ти води лијепу дјевојку. 0189    Потлен теби с миром бити неће. 0190    У мене је цура под маханом, 0191    трипут ми се цура испросила, 0192    а трипут се худа походила, 0193    а изиђи Гавран-капетане, 0194    он изиђи на поље Зечево 0195    и тројицу згубио ђувегија; 0196    а она се била пригодила, 0197    на брзу се коњу пригодила, 0198    побјегнуше врелу и Цетини. – 0199    А ја рекох дјевојачкој мајци: 0200    – А бога ми, моја мила мајко, 0201    нерођена баш ко и рођена, 0202    да ти цура није под маханом, 0203    ја јој не би био муштерија. 0204    Ја нијесам соја страшивога, 0205    стога сам ти цури муштерија. 0206    Моја свадба до петнаест дана, 0207    док изиђем на турску Канижу 0208    и порежем рухо на дјевојку. – 0209    Ја погледам очим по буџацим, 0210    а Ханкија стоји у буџаку, 0211    покрила се стамбулском чаткијом, 0212    два је пера у зубе узела, 0213    а два пера тала дочекују, 0214    на њојзи су три златна кавада: 0215    два од дибе, трећи од кадифе, 0216    опасала три чемен-кишака, 0217    два од срме а трећи од злата, 0218    а ниско је краје опустила, 0219    с једну страну она начинила, 0220    с једну страну сивога сокола, 0221    с другу страну птицу препелицу. 0222    Једна глава, а три су истифана, 0223    једно грло, три дробна ђердана: 0224    један ђердан црвена мерџана – 0225    то је л’јепо врло погледати, 0226    грло б’јело, црвени ђердани; 0227    други ђердан бијела бисера – 0228    и то л’јепо бјеше погледати, 0229    тај је ђердан пао по дојцима; 0230    бисер б’јели а дојци бијели, 0231    и то л’јепо бјеше погледати; 0232    трећи ђердан жутијех дуката; 0233    ни то ружно није погледати. 0234    Тај је ђердан ниско попустила. 0235    Кад угледах лијепу дјевојку, 0236    ја не могох срцу одољети, 0237    већ ја рекох у л’јепој одаји: 0238    – А Ханкија, добре среће била, 0239    скини мало стамбулску чаткију, 0240    да ја видим за што ћу гинути, 0241    за што дајем са два рама главу. – 0242    А Ханкија за бога хајаше, 0243    намах скиде стамбулску чаткију, 0244    сину лице кано жарко сунце, 0245    испод грла сјајна мјесечина, 0246    све у мени срце поиграва, 0247    на прсима токе колалије. 0248    Своје токе руком притискујем: 0249    – Станте, токе, не остале пусте, 0250    биће томе вакта и земана! – 0251    Па ја скочих на ноге лагане, 0252    па пуници полетио руци, 0253    пољубих је у скут и у руку 0254    па ја пођох низ високу кулу. 0255    Кад ја сиђох на мермер-авлију, 0256    док долетје танахна робиња 0257    носи она златне бошчалуке. 0258    Бошчалуке метне у бисаге, 0259    дорат ми се по авлији вода. 0260    Просуо многе гроше и дукате, 0261    бошчалуке метнух у бисаге, 0262    а узјахах на дората свога, 0263    па ја одох на турску Канижу. 0264    А кад кули дођох и авлији, 0265    момци мени коња прихватише. 0266    Ја изиђох на горње бојеве, 0267    па ја џаму сједох крај пенџера 0268    и прихватих дивит и калема 0269    и артије, књиге без јазије, 0270    и начиних књиге њеколике, 0271    књиге спремих низ турску Крајину, 0272    Крајишнике сазвах у сватове. 0273    Не прође ни читава недјеља, 0274    збија ми се кита и сватови, 0275    момка неима на ком тока неима, 0276    хата неима на ком рахта неима 0277    земља јечи а у небу звечи, 0278    колику сам силу сакупио. 0279    Па ја спремих својега дората, 0280    да дојаше лијепа дјевојка, 0281    удрих многу и срму и злато 0282    на дората коња од мејдана. 0283    Оде моја кита и сватови, 0284    одведоше мојега дората, 0285    а ја остах на високој кули 0286    сватовима конак готовити. 0287    Ал’ не прође читава недјеља, 0288    ето моје ките и сватова, 0289    воде мени лијепу дјевојку. 0290    А ја слетјех под бојали кулу: 0291    припуцују турски веденици, 0292    вијају се зелени бајраци, 0293    истркују на џилит јунаци, 0294    а два и два турчије пјевају, 0295    а два и два пале веденике, 0296    па дођоше кули и авлији. 0297    Сватовима дајем хођердије 0298    хођердије и добродошлице. 0299    Па дочепах лијепу дјевојку, 0300    па ју скидох са коња дората, 0301    однесох је на горње чардаке, 0302    па је ђжаму метнух код пенџера, 0303    па се вратих на мермер-авлију, 0304    пожелио својега дората, 0305    па ја стадох окретат дората, 0306    а погледам кули уз бојеве, 0307    а Ханкија сјела код пенџера, 0308    на десну се руку наслонила, 0309    десни образ мени помолила. 0310    Ја опазих лијепу дјевојку, 0311    све у мени срце поиграва, 0312    на прсима токе колалије, 0313    своје токе руком притискујем: 0314    – Станте, токе, не остале пусте, 0315    биће томе вакта и земана! – 0316    У ријечи у којој бијаху, 0317    истом падне једна књигоноша, 0318    трком трче а из грла виче: 0319    – Алагићу, у зо час ти било, 0320    ти се жениш и чиниш весеље, 0321    а Каури наске поробише, 0322    поробише, ватром попалише, 0323    отјераше робље уз планину 0324    и твог даиџу, старог Нуман-агу. – 0325    Ја се неимах када повратити, 0326    повратити на високу кулу, 0327    да пољубим лијепу дјевојку, 0328    да припашем сабљу демискињу. 0329    Опремљен се дорат пригодио, 0330    полетио низ поље широко. 0331    Кад ја слетјех у ’но поље равно, 0332    даде ми се кули погледати: 0333    сви сватови код куле остали, 0334    од сватова за мном никог неима. 0335    Ар се мени бјеше повратити, 0336    повратити кули и авлији, 0337    већ се”, каже, „хватих Велебића, 0338    Велебића, високе планине. 0339    Кад полетјех на врх Велебића, 0340    колико је поље на планини, 0341    сво је поље војска притиснула: 0342    мрка шапка ко и црна чавка, 0343    бојно копље како гора чајна, 0344    бутом поље војска притиснула, 0345    коњ до коња, јунак до јунака. 0346    Да полети из неба јабука, 0347    не би она пала на ледину, 0348    на бојно се копље натакнула, 0349    толко војске има на планини. 0350    Туђер сишо Задранине бане, 0351    според њиме Гавран-капетане, 0352    исћерали робље на планину, 0353    повезали Турке за јелике, 0354    а Туркиње коло ухватиле. 0355    Њих двојица сједе напореда, 0356    туђер сједе, пију хладно вино. 0357    Кад погледа са коња дората, 0358    повезали Турке за јелике, 0359    а Туркиње коло ухватиле, 0360    ја се сагох по коњу дорату, 0361    од колана потегох гадару, 0362    па натјерах својега дората. 0363    Кад први пут натјерах дората, 0364    млого сам им квара начинио 0365    на дорату коњу од мејдана. 0366    Дората ми пјене обузеле, 0367    мене десна забољела рука, 0368    па кроз логор потјерах дората, 0369    дорату сам воду измамио 0370    и ја своју одморио руку. 0371    Могох тадај кутарисат главу, 0372    ал’ ми жао робље упушћати, 0373    па да иђе робље у Кауре. 0374    Опет свога узјахах дората, 0375    па други пут натјерах дората. 0376    Кад други пут натјерах дората, 0377    још сам више квара учинио, 0378    дората ми пјене обузеле, 0379    мене десна забољела рука. 0380    Опет амо повратих дората, 0381    опет могах кутарисат главу, 0382    ал’ ми жао робље упушћати, 0383    да нам иђе робље у Кауре. 0384    Опет свога узјахах дората; 0385    кад трећи пут натјерах дората, 0386    посјекох ја Гавран-капетана, 0387    опростио Турке од јелика, 0388    све повратих робље у Крајини, 0389    заузбијам силу уз планину — 0390    оде наше робље у Крајину, 0391    шћерасмо се лугу зеленоме. 0392    Ја прискачем кладе Омерове 0393    на дорату, коњу од мејдана, 0394    све разгоним Влахе на алаје, 0395    а сабирам Турке на буљуке, 0396    док завика Задранине бане: 0397    „Видите ли, влашка регимента, 0398    гдје Турчина бити пушка неће. 0399    Навалите дрвље и камење, 0400    па ви њега с коњем раставите!” 0401    А навали влашка регимента, 0402    навалише дрвље и камење, 0403    с доратом ме мојим растадоше, 0404    лежећи ме туђер притискоше, 0405    бијеле ми савезаше руке, 0406    дорат им се не да ухватити, 0407    оде дорат на турску Канижу. 0408    Мене воде каурском Задарју, 0409    сведоше ме каурском Задарју, 0410    бацише ме на дну тамнице, 0411    ево сада двадесет година — 0412    ево таман двадесет четири 0413    откад лежим у ледну зиндану. 0414    Никад не знам у ледну зиндану, 0415    зима прође а љето ми дође, 0416    а ја не знам у ледну зиндану, 0417    да је сјајно дошло прамаљеће. 0418    По чему би позно у зиндану 0419    да је сјајно дошло прамаљеће? 0420    Искупе се маџарске госпоје 0421    па набери по киту цвијећа, 0422    а узми се за бијеле руке 0423    па пошетај до зиндана мога. 0424    Међу собом бише бесједиле: 0425    „Овђе сужањ има у зиндану, 0426    нека сужањ знаде и невољан, 0427    да је сјајно дошло прамаљеће.” 0428    Пребациле по киту цвијећа. 0429    По томе би позно у зиндану 0430    да је сјајно дошло прамаљеће. 0431    Љето прођи а зима ми дођи, 0432    а ја не знам у ледну зиндану, 0433    да је с горе опала листина, 0434    а на гору напала китина. 0435    Искупе се маџарске госпоје, 0436    а узми се за бијеле руке, 0437    пошетај се до зиндана мога, 0438    међу собом бише бесједиле: 0439    „Овдје сужањ има у зиндану, 0440    нека сужањ знаде и невољан, 0441    да је с горе опала листина, 0442    а на гору напала китина.” 0443    По томе би позно у зиндану.”” 0444    Па протужи Алагић Алија: 0445    „Ја шта”, вели, „туђер у зиндану, 0446    море”, каже, „Задранине бане, 0447    јал’ ме води, јали ме пос’јеци, 0448    јали кажи шта је дуговања! 0449    Тавница ми кућа додијала, 0450    челик-халка месо изглодала, 0451    на голе се кости наслонила.” 0452    Таман тужи читаву недјељу, 0453    додија се бану Каурину 0454    и баници на бановој руци, 0455    па му рече баница госпоја: 0456    „Јадан бане, јадној земљи главо, 0457    што не питаш сужња у тамници, 0458    кака му је мука додијала, 0459    те онлико тужи у зиндану? 0460    Али му је понестало пива, 0461    ал’ бешкота, хљеба бијелога, 0462    ал’ дебела овновине меса?” 0463    Онда бане викну тамничара, 0464    е вако му бане бесједио: 0465    „Море, море, Јуро тамничаре, 0466    изведи ми сужња из зиндана 0467    по имену Алагић Алију! 0468    Имам њему њешто бесједити.” 0469    Изведе га Јуро тамничаре, 0470    а пита га Задранине бане: 0471    „Чујеш”, каже, „Алагић Алија, 0472    што онлико у зиндану тужиш? 0473    Спавати ми не даш на чардаку, 0474    ни баници на десници руци.” 0475    А вели му Алагић Алија: 0476    „Ако тужим, за невољу љуту, 0477    тамница ми кућа додијала, 0478    челик-халка месо изглодала, 0479    на голе се кости наслонила. 0480    Јал’ ме вади, јали ме посјеци, 0481    јали кажи шта је дуговања!” 0482    А рече му Задранине бане: 0483    „Дуговања хиљаду дуката, 0484    и даћеш ми својега дората, 0485    о дорату бегову димискињу, 0486    о дорату бегову Ханкију.” 0487    А рече му Алагић Алија: 0488    „Све ти дадем, Ханкије не дадем, 0489    не море ми вјера поднијети.” 0490    Ражљути се Задранине бане, 0491    па он викну на своје солдате: 0492    „Алију ми вод’те у чаршију, 0493    прибијте му студену стијену, 0494    студен камен од стотину ока, 0495    па Алији на врат натакните, 0496    баците га на дно у тавницу, 0497    на мазгале воду навратите, 0498    остаће му кости у зиндану.” 0499    А рече му Алагић Алија: 0500    „Та не лудуј, Задранине бане, 0501    све ће бити како бог хотио.” 0502    Узеше га банови солдати, 0503    одведоше њега у чаршију, 0504    прибише му студену стијену, 0505    студен камен од стотину ока, 0506    бацише га на дно у тамницу, 0507    на мазгале воду навратише. 0508    Још ту био за недјељу дана, 0509    опет тужи Алагић Алија: 0510    „Јали вади, јали посијеци, 0511    јали кажи што је дуговања!” 0512    Опет њега изводио бане, 0513    пита њега на чардаку своме: 0514    „Хоћеш дати своје дуговање?” 0515    „Хоћу бане, за невољу љуту. 0516    Пиши, бане, књигу на Крајину, 0517    нека за ме дуговање дође.” 0518    А рече му Задранине бане: 0519    „Аја, богме, Алагић Алија! 0520    Кад начиним књигу на Крајину, 0521    нико књиге учит не умије, 0522    већ ево ти дивит и калема 0523    и артије, књиге без јазије, 0524    па ти пиши књигу на Крајину.” 0525    Спрема књигу својој милој мајци: 0526    „Мајко моја, Исмихан-кадуно, 0527    ето књиге из ледна зиндана, 0528    ти се сунцу и мјесецу надај, 0529    свом Алији никад за вијека! 0530    Имам тамо хиљаду чифлука, 0531    све продаји луке и чифлуке, 0532    па се храни и ода зла брани. 0533    Подај, мајко, на Буни ћуприју, 0534    на ћуприји пет стотин дућана, 0535    то ми подај беговој Ханкији, 0536    нека млада носи од вјенчања. 0537    Подај мога ћурка великога, 0538    подај, мајко, буљукбаши Муји, 0539    стид га било на оба свијета! 0540    Ил’ не чује ил’ не хаје за ме. 0541    Подај, мајко, пелихван-дората, 0542    подај, мајко, Мујину Халилу. 0543    Подај, мајко, двије пушке мале, 0544    подај, мајко, Личанину Талу!” 0545    Па на књигу печат ударио, 0546    а бане му даде књигоношу. 0547    Оде књига на турску Канижу, 0548    Куд год иде хитар књигоноша, 0549    часом сиђе на турску Канижу 0550    право-здраво Алагића кули, 0551    па на кули халку прихватио. 0552    Тешка халка, гвоздена капија, 0553    одговара уз бојеве кула. 0554    А бјеше се млада пригодила, 0555    пригодила бегова Ханкија, 0556    на авлији авдест узимаше, 0557    па полети гвоздену канату. 0558    Кад погледа црнијем очима, 0559    а то бјеше хитра књигоноша. 0560    Рече она њему из авлије: 0561    „Море, море, хитар књигоноша, 0562    не прилази мојему канату, 0563    пуна ми је пушка шарколоза, 0564    гдје год згодим, пребољети нећеш. 0565    Ево сада двадесет година, 0566    ево таман двадесет четири, 0567    како овђе мушке главе неима. 0568    Не прилази мојему конаку.” 0569    А рече јој хитар књигоноша: 0570    „Госпојице, оба ти свијета, 0571    је ли ово Алагића кула?” 0572    А рече му бегова Ханкија: 0573    „Та добро си кулу погодио, 0574    ко да си се у њој окотио.” 0575    А кад чула хитра књигоноша, 0576    кроз канат јој књигу пребацио, 0577    паде књига на мермер-авлију. 0578    Књигу узе бегова Ханкија, 0579    па на књизи печат разломила, 0580    а ум’јела учити јазију. 0581    А кад види шта јој књига каже, 0582    јадна цикну како љута гуја, 0583    па завика своју свекрвицу: 0584    „Свекрвице, по богу мајчице, 0585    брже к мени на мермер-авлију!” 0586    Одзва јој се њена свекрвица, 0587    одзва јој се са високе куле, 0588    е вако је њојзи бесједила: 0589    „Невјестице, гром те погодио, 0590    не спомињај Алагић Алију, 0591    по срцу ми немој ране вр’јеђат. 0592    Ево сада двадесет година, 0593    ево таман двадесет четири, 0594    откада је запао зиндана 0595    у Задарју, граду каурскому, 0596    досад му се кости распануле, 0597    распануле у ледну зиндану.” 0598    Опет врисну бегова Ханкија: 0599    „Брже к мени на мермер-авлију, 0600    ево књиге из ледна зиндана.” 0601    Па полетје њена свекрвица, 0602    љубе књигу по мермер-авлији, 0603    док им слуга Хусеин не дође, 0604    узе њиха за бијеле руке, 0605    одведе их на високу кулу, 0606    па сједоше вијеће вијећат. 0607    Опет скочи бегова Ханкија, 0608    доскочила гвоздену сандуку, 0609    па извади хиљаду дуката, 0610    у сермали јаглук завезала. 0611    А бесједи слуги Хусеину: 0612    „Хусеине, права слуго наша, 0613    ти опреми својега зекана, 0614    ајде,” каже, „у нашу Крајину, 0615    у четердест нашијех градова, 0616    добра кака мејданџију тражи, 0617    да он сиђе каурском Задарју, 0618    да извади Алагић Алагу. 0619    Подај њему хиљаду дуката.” 0620    Момак Хусеин опреми зекана, 0621    оде, каже, низ турску Крајину. 0622    Читав мјесец оставио дана, 0623    по Крајини тражи мејданџију. 0624    Он не море мејданџје наћи, 0625    па се натраг на Канижу врати, 0626    па он каже беговој Ханкији: 0627    „Не може се јунак налазити, 0628    да он сиђе каурском Задарју, 0629    да извади Алагић Алагу.” 0630    Па јој врати хиљаду дуката. 0631    А Ханкија њему говорила: 0632    „Брже слети у нашу чаршију, 0633    поведи ми Омера бербера, 0634    нек понесе бритве и маказе, 0635    изведи га на високу кулу, 0636    имам њему њешто говорити.” 0637    Па се Хусеин слети у чаршију, 0638    па доведе Омера бербера 0639    и донесе бритве и маказе. 0640    Када бербер на кулу изиђе, 0641    ај да видиш бегову Ханкију, 0642    припе печу, обуче фереџу, 0643    па тад бербер дође у ходају. 0644    Па му рече бегова Ханкија: 0645    „Буди мени богом побратиме.” 0646    Њојзи рече бербер у ходаји: 0647    „Ти си богом мени посестрима, 0648    ни једноме већ стотину пута!” 0649    Кад то чула бегова Ханкија, 0650    скиде печу а скиде фереџу, 0651    онда рече Омеру берберу: 0652    „Потегниде бритве и маказе, 0653    обричи ми кркму и солуфе, 0654    начини ми тридест плетеница, 0655    све уплићи крсте и маите 0656    ко што носе морски генерали. 0657    И уплети до три крста злата, 0658    ко што носе морски генерали.” 0659    Кад је бербер спреми и опреми, 0660    сад да видиш бегове Ханкије, 0661    доскочила бојали сандуку, 0662    генералске облачи хаљине. 0663    Кад се млада добро опремила, 0664    све медаље златне извјешала, 0665    извјешала себи по прсима, 0666    скрлет-капу натаче на главу, 0667    популане жутом маџаријом, 0668    све по њојзи крсти и маити, 0669    а све по њој извити џилити 0670    начињени од сухога злата. 0671    Заде она двије пушке мале, 0672    обадвије пушке Алагића, 0673    а припаса сабљу Алагића, 0674    па обуче чизме и канчине, 0675    па говори слуги свом Хусеину: 0676    „Спреми мога пелихван дората.” 0677    Кад се она била опремила, 0678    пође она низ високу кулу, 0679    а кад сиђе на мермер-авлију, 0680    опремљена затече дората. 0681    „Алах,” рече, узјаха дората, 0682    ишћера га каменим сокаком, 0683    оде газит горе и планине. 0684    Омер бербер оде у механу. 0685    А кад бербер у механу дође, 0686    бутум аге б’јаху на окупу, 0687    па им бербер рече у механи: 0688    „Јазлук вама, моје аге, биле, 0689    у Турака нестаде јунака, 0690    сама оде бегова Ханкија 0691    до Задарја. града каурскога, 0692    да извади Алагић Алагу.” 0693    Бутум аге изједе срамота, 0694    застиди се један од другога, 0695    све су аге на ноге скочиле, 0696    сваки друштво себи покупио, 0697    за Ханкијом они полазили. 0698    Куд год ишла бегова Ханкија, 0699    куд год ишла, конаке чинила, 0700    сиђе она каурском Задарју. 0701    Кад прикучи граду и капији, 0702    под градом попети чадори, 0703    међу њима црвен голем чадор, 0704    црвен чадор од свиле црвене, 0705    на чадору четири јабуке, 0706    све четири од злата сковане, 0707    све у њима алмаз-каменови, 0708    сијевају сунцу и мјесецу. 0709    Сама она јесте говорила: 0710    „Што ће онђе черге чадорови? 0711    Гоним свога пелихван дората, 0712    па да видим црнијем очима, 0713    како чудо има под чадорим.” 0714    Па дорату потеже дизгине, 0715    стаде јој се дорат извијати, 0716    све ју гледа беглук Њемадија. 0717    До чадора дојаха дората, 0718    пред чадором разјаха дората, 0719    солдати јој коња прихватише, 0720    под чадором Задранине бане, 0721    сједи бане, пије хладно вино 0722    и до њега дванаест генерала 0723    и двадесет и три капетана. 0724    У та доба бегова Ханкија, 0725    она њима бога напомену, 0726    а они јој здрављем прихватише, 0727    за пуну ју софру посадише, 0728    пуном чашом Ханку понудише. 0729    А рече им бегова, Ханкија: 0730    „Хвала вама, Задранине бане, 0731    и хвала вам, дванаест генерала 0732    и двадесет и три капетана. 0733    Ја не пијем вина ни ракије. 0734    У пиву сам у крв угазио, 0735    па ме ћесар резил учинио, 0736    па сам богу јемин учинио 0737    да ја нећу вина и ракије.” 0738    Ја рече јој Задранине бане: 0739    „Ја чујеш ли, незнан генерале, 0740    ја како се по имену вичеш?” 0741    А рече му бегова Ханкија: 0742    „Мене Дуком генералом вичу, 0743    над педесет и пет генерала.” 0744    Кад то чуло дванаест генерала, 0745    туди они на ноге скочише, 0746    иступише крока неколика, 0747    иступише и стадоше дворит. 0748    Ту заноћи бегова Ханкија. 0749    Лијепо јој је на конаку било, 0750    а ујутро добро подранише, 0751    истом сунце на огранку било, 0752    док пукоше пушке низ планину, 0753    извише се зелени бајраци — 0754    ето Турци иђу Крајишници, 0755    све два и два напореду стоје, 0756    а два и два „турчије” пјевају: 0757    „Весели се, Задранине бане.” 0758    Па сиђоше аге Крајишници, 0759    па сиђоше у поље широко, 0760    а у пољу коње одјахаше. 0761    Бан прихвати сачарли дурбина, 0762    па у пољу аге пригледао, 0763    па бан вели беговој Ханкији, 0764    па бесједи Задранине бане: 0765    „Слушај,” каже, „Дука генерале, 0766    већ дођоше аге Крајишници, 0767    они откуп носе за Алију. 0768    На дурбин сам њиха пригледао, 0769    онди женска у хордији неима. 0770    Кад не буду довели Ханкије, 0771    ја им не дам Алагић Алије.” 0772    Њему рече бегова Ханкија: 0773    „А што тражиш бегову Ханкију?” 0774    Њојзи вели Задранине бане: 0775    „И она је откуп за Алију.” 0776    Кад то рече Задранине бане, 0777    кад Ханкија разуми бесједу, 0778    синуше јој пушке Алагића, 0779    обадвије ватром понудила, 0780    па пукоше пушке код чадора, 0781    уби туђер Задранина бана. 0782    Позно сердар пушке у ордији, 0783    па завика он својој дружини: 0784    „Чујете ли, моје аге драге, 0785    сад пукоше пушке Алагића, 0786    Ханкији је дошло до невоље, 0787    не гледајте један на другога, 0788    већ проласте један пред другога, 0789    погледајте небу под облаке, 0790    џенетска се отворила врата, 0791    џехенеска бутом затворена. 0792    џенетски се ћошци нанијели, 0793    а хурије опружиле руке, 0794    што ће наше прихваћати душе. 0795    Ну бајрака хазрети-Алијина, 0796    благо оном свакоме јунаку 0797    тко погине данас под Задарјем! 0798    Ви по једну пушку испалите, 0799    па за бритко гвожђе прихватите, 0800    халакните, бога спомените. 0801    А тко другу пушку испалио, 0802    да бог даде, очи му избила! 0803    Кућа му се кућетином звала, 0804    а жена му удовица била, 0805    па остала другоме мираза!” 0806    Па удрише аге Крајишници. 0807    Хала, хала, немила састанка, 0808    грми, с’јева а крв се прољева, 0809    пролијећу коњи без јунака, 0810    а јунаци без добријех коња. 0811    Неки веле: „Прихвати ме, друже, 0812    готово ми излетјела душа!” 0813    Неки вели: „Уклони ме, друже!” 0814    Неки, богме, уз ливаду струже. 0815    Кавга била два пуна сахата. 0816    Да ја сада за Ханкију кажем: 0817    Ујагмила својега дората, 0818    а на граду ујагмила врата, 0819    да Каури не притворе врата. 0820    Док дођоше аге Крајишници, 0821    пропушћа им бегова Ханкија, 0822    пропушћа их у град и унутра. 0823    Кад пропушћа аге Крајишнике, 0824    најотраго она натјерала, 0825    натјерала својега дората 0826    крај банове на ћемеру куле. 0827    Док је њетко са пенџера викну, 0828    е вако јој њетко бесједио: 0829    „Серхатлијо на коњу дорату, 0830    заустави својега дората 0831    да т’ изведем на високу кулу, 0832    да пијемо вино и ракију!” 0833    Одмах Ханка застави дората 0834    па погледа уз бојеве куле, 0835    а то бјеше кафазлија Ружа, 0836    мила хћерца Задранина бана. 0837    Одмах Ханка застави дората, 0838    а Ружа јој отвори авлију. 0839    На авлији разјаха дората, 0840    узеше се за бијеле руке, 0841    па одоше на високу кулу. 0842    Одмах Ружа метну хамберију, 0843    а рече јој бегова Ханкија: 0844    „Хвала теби, кафазлијо Ружо, 0845    ја не пијем вина и ракије, 0846    у пиво сам у крв угазио, 0847    па ме Мујо резил учинио. 0848    Ја ћу теби поклонит јунака 0849    и бољега и љепшега од себе, 0850    по имену Мујина Халила.” 0851    У ријечи у којој бијаху, 0852    истом тутањ крај банове куле, 0853    помоли се дијете Халиле 0854    сав у срми и у чисту злату, 0855    Ханкија га са пенџера викну: 0856    „Побратиме, одгојак Халиле, 0857    утјерајде својега Малина, 0858    утјерај га бану у авлију, 0859    остави га код дората мога, 0860    хајде к мени на горње чардаке, 0861    за тебе сам цуру ујагмио, 0862    одмах ћу је теби поклонити 0863    по имену кафазлију Ружу 0864    што јој пара неима у ћесара, 0865    а љепоте у бутом свијета.” 0866    Халил тога једва дочекао, 0867    па натјера коња у авлију, 0868    одјахао коња на авлији. 0869    Оде Халил на високу кулу. 0870    Кад он дође у варак ходају, 0871    обадвије на ноге скочише. 0872    Дочепа се бегова Ханкија, 0873    па прихвати кафазлију Ружу, 0874    па је намах на Халила баци. 0875    Халил Ружу руком прегрлио, 0876    па у себи Халил бесједио: 0877    „Мили боже, на свему ти хвала, 0878    каква ово имам побратима, 0879    ујагмио кафазлију Ружу, 0880    па је мени намах поклонио.” 0881    Сједне Халил пити хладно вино, 0882    Халил пити а Ружа му точити, 0883    изван сјела бегова Ханкија. 0884    Кад се мало понапише пива, 0885    кад им винце удари у лице, 0886    а ракија сјела бесједити, 0887    ондар викну бегова Ханкија: 0888    „Моја снахо, кафазлија Ружо! 0889    добра сам ти момка поклонила 0890    и бољи је и љепши од мене.” 0891    Насмија се кафазлија Ружа. 0892    „Нађи, Ружо, кључе од тамнице, 0893    ваља сужње сада повадити, 0894    извести их на банову кулу, 0895    па на кули сужње заодјети, 0896    сваком коња и оружја наћи!” 0897    Скочи Ружа на ноге лагане, 0898    она кључе нађе од тамнице, 0899    па пођоше тамници на врата. 0900    Кад тамници капак отворише, 0901    туђер бјеше стотина сужања 0902    у хамбиру, једноме синџиру, 0903    па те сужње они повадише. 0904    Други капак они отворише — 0905    и ту бјеше стотина сужања 0906    у хамбиру, једноме синџиру. 0907    Трећи капак они отворише, 0908    туђер бјеше Алагић Алија, 0909    студена га вода обузела, 0910    па кроз воду шаша проникнула, 0911    све се по њој гује џилитају, 0912    џилитају гује и јакрепи. 0913    Тко год туђер једну нојцу ноћи, 0914    бога моли, друге да не шчека. 0915    Па и њега гвожђа опростише, 0916    изведоше сужње на чардаке. 0917    Опет викну бегова Ханкија: 0918    „Моја снахо, кафазлија Ружо, 0919    сужње ваља добро заодјети, 0920    поткучит јим коње и оружје, 0921    јер сам теби момка поклонила 0922    по имену Мујина Халила, 0923    љепоте му на инсану неима.” 0924    Насмија се кафазлија Ружа. 0925    Изнађоше коње и оружје. 0926    Кад се сужњи туђер опремише, 0927    у сердара таки адет био, 0928    кад би хтио друштво искупљати, 0929    он напуни карабина свога, 0930    карабина у облак окрени, 0931    по томе би друштво искупљао. 0932    Док му пуче мрки карабине, 0933    он сабира друштво по Задарју. 0934    И сужњи се били опремили, 0935    шићар Мујо збио на камаре, 0936    потјерао плијен и робиње, 0937    изиђоше на тромеђу пусту, 0938    гдјено међа турска и каурска, 0939    до њихова дрвена чардака. 0940    Вазда му је туђер адет био, 0941    е туђер би робље заставио 0942    и туђер би шићар дијелио, 0943    најбољему ко и најгорему, 0944    а најгорему баш ко брату свому. 0945    А моли се Алагић Алага, 0946    ту се друми бију начетверо: 0947    једни иђу на турску Канижу, 0948    други иђу на врело Цетињу, 0949    трећи иђу низ Удбину равну, 0950    а четврти сердаревој кули. 0951    Па му вели Алагић Алага: 0952    „Сердар-ага, дирек од Крајине, 0953    ја ти нећу паја на планини, 0954    веће дај ми изун и бесједу 0955    да узјашем витку бедевију, 0956    да окренем на турску Канижу, 0957    допала ми банова кобила, 0958    што је јаше у Балдаре цркви 0959    о Петрову о најдуљему дану.” 0960    А сердар му изун поклонио. 0961    Пође момак, узјаха кобилу, 0962    окрену на турску Канижу. 0963    А кад био у по поља равна, 0964    истом тутањ низ поље широко, 0965    позна тутањ Алагић Алија, 0966    позна тутањ од дората свога, 0967    па застави витку бедевију. 0968    У та доба бегова Ханкија, 0969    а вели јој Алагић Алија: 0970    „Чујеш,” каже, „фисан Маџарине, 0971    Маџарине на коњу дорату, 0972    де застави пелихван-дората, 0973    имам теби њешто бесједити, 0974    па ти своју тврду вјеру дајем, 0975    ништа теби учинити нећу. 0976    Откуд теби дорат од мејдана? 0977    Али си га стеко на мејдану, 0978    али си га за благо купио, 0979    али ти је дошо по миразу?” 0980    А вели му бегова Ханкија: 0981    „Срце, душо, Алагић Алага, 0982    ја нијесам фисан Маџарине, 0983    ја сам главом бегова Ханкија 0984    тамо оздо са врела Цетиње.” 0985    А вели јој Алагић Алија: 0986    „А ти ли си, срце из њедара! 0987    Де причекај у пољу широку, 0988    да ја Турке стигнем Крајишнике, 0989    да окренем на нашу Канижу, — 0990    ваља сада пилав учинити!”